Vjerovatno ste već znali da su jaja bogata proteinima i da ih nutricionisti preporučuju kao savršen izbor za zdrav početak dana. Evo još nekoliko zanimljivosti o jajima.

1. Braon ili bijela ljuska. Boja ljuske jaja ne određuje kvalitet, već uglavnom vrstu kokoške koja je snijela jaje.

2. Šta pokazuje boja žumanceta. Boja žumanceta zavisi od načina ishrane kokoške. Kao i ljuska, i to ne ukazuje na kvalitet jajeta. Jarko žuto žumance znači da se kokoška hranila zelenim povrćem. Srednje žuto ukazuje na ishranu baziranu na kukuruzu, a blijedo na ishranu bogatu pšenicom i ječmom.

3. Holesterol.  Jaje sadrži dvije trećine preporučene dnevne količine holesterola. Međutim, nedavne studije su pokazale da konzumiranje jaja ne povećava rizik od srčanih oboljenja.

4. Zdravlje po maloj ceni. Jaja sadrže velike doze proteina i zdravih masti, ali nema mnogo kalorija. Takođe, u jajima se nalaze i antioksidansi koji preventivno deluju na nastanak raka i usporavaju starenje.

5. Neograničene mogućnosti pripreme. Jedina stvar koja vas ograničava u pripremi jela sa jajima je vaša mašta. Pripremite ih kao omlet, jaja na oko, dodajte povrće, slaninu ili sir. U svakom slučaju, imaćete zdrav i ukusan obrok.

6. Zašto se pilići ne izlijegu iz kupovnih jaja. Kokoška se mora pariti sa pijetlom kako bi se jaje oplodilo. Kupovna jaja su snijele kokoške koje se nisu parile.

7. Koliko jaje! Najveće jaje na svijetu je izlegla kokoška po imenu Herijet 2010. godine, i imalo je 23 centimetra u prečniku.

8. Rok trajanja. Sledeći put kada kupite jaja, obratite pažnju na datum pakovanja. Jaja se mogu jesti 3 do 4 nedelje nakon tog datuma. Ukoliko niste sigurni da li se jaje pokvarilo provjerite miris, ako nije preporučljivo za jelo jaje ima neprijatan miris.

Maslinovo ulje ima moć stimulacije rada jetre, dok je limun odličan izvor vitamina C i pomaže čišćenje krvnih sudova.

Zdravlje jetre utiče mnogo na opšte zdravlje, jer ovaj organ čisti organizam od toksina.

Zdravim navikama možete poboljšati rad jetre, a naročito je korisna mješavina maslinovog ulja i limuna. Ovi sastojci su lako dostupni, priprema je veoma jednostavna, a učinak odličan. Pomješajte sok od jednog limuna i kašiku maslinovog ulja i uzimajte ovaj napitak ujutro na prazan stomak.

Poboljšanje možete osjetiti već nakon mjesec dana, a to uključuje lepšu kožu, lakše varenje i bolje raspoloženje. Pored toga, imaćete i više energije.

Prije upotrebe prirodnih ljekova obavezno se konsultujte s ljekarom.

Znamo da su orasi hrana za mozak i nije slučajno što njihovi plodovi izgledaju kao mozak. Orasi mnogo pomažu u koncentraciji iz jednostavnog razloga što sadrže mnogo korisnih supstanci.

Takođe, u listovima oraha ima mnogo korisnih supstanci.

Orasi sadrže vlakna, vitamine B, antioksidante poput vitamina E, proteine, masti, magnezijum i druge mineralne soli, kao i mnoge mikroelemente. Orasi sadrže mnogo više omega-3 masnih kiselina od ostalih orašastih plodova.

List oraha sadrži jod i od njih se može napraviti čaj od listova oraha, koji se konzumira kada nedostaje joda u telu, kao i kod ateroskleroze i gušavosti.

Evo šta sve sadrži 100 g oraha:

654 kalorije
15,23 g proteina
13,71 g ugljenih hidrata
65,21 g masti
6,70 g vlakana
0,06 g skroba
2,61 g šećera
0,08 g glukoze
2,43 g saharoze
0,09 g fruktoze

Vitamine: betain (0,30 mg), vitamin A- 20 IU, vitamin B1 (tiamin- 0,34 mg), vitamin B2 (riboflavin – 0,15 mg), vitamin B3 (niacin – 1,13 mg), vitamin B4 (holin – 39,20 mg), vitamin B5 (panteonska kiselina – 0,57 mg), vitamin B6 (piridoksin – 0,54 mg), vitamin B9 (folna kiselina – 0 mg), vitamin B12 (kobalkamin – 0 mg), vitamin C (1,30 mg), vitamin E (0,70 mg), vitamin K1 (2,70 mg).

Amino kiseline: alanin (0,70 g), arginin (2,28 g), asparaginska kiselina (1,83 g), valin (0,75 g), glicin (0,82 g), glutamin (2,82 g), izoleucin (0,63 g), leucin (1,75 g), lizin (0,42 g), metionin (0,24 g), prolin (0,71 g), serin (0,93 g), tirozin (0,41 g), treonin (0,60 g), triptofan (0,17 g), fenilalanin (0,71 g), histidin (0,39 g), cistin (0,21 g).

Masnoće: mononezasićene masti (8,93 g), polizasićene masti (47,17 g), zasićene masti (6,13 g).

Minerale: gvožđe (2,91 mg), kalijum (441 mg), kalcijum (98 mg), magnezijum (158 mg), mangan (3,41 mg), bakar (1,59 mg), natrijum (2 mg), selen (4,90 mg), fosfor (346 mg), cink (3,09 mg).

I nakon što smo vas upoznali sa sastavom, saznajte koje su to prednosti oraha za naše tijelo.

Veoma su pogodni za ljude koji žele da vode zdrav život jer orasi značajno smanjuju rizik od srčanih bolesti. Takođe pomažu u borbi protiv veliklog stresa koji svi imamo u svakodnevnom životu. A toplo preporučuju u borbi protiv raka.

I nakon svega do sada rečenog, preporučujemo vam da jedete orahe da biste ostali zdravi.

Možete da jedete orahe sirove ili da ih stavite u kolače.

Sjemenke lana su cjenjena superhrana, poznata po velikim nutritivnim vrijednostima i zdravstvenim prednostima. Ovo sitno sjeme zapravo je jedna od najstarijih kultura, koja se uzgaja od početka civilizacije.

Puno prije nego što su sjemenke lana postale poznate po svojim zdravstvenim prednostima, koristile su se za izradu tekstila. Danas su glavna zvijezda u svijetu zdrave hrane zbog visokog udjela omega-3 masnih kiselina i vlakana.

Neki ih nazivaju funkcionalnom hranom, što znači da mogu da poboljšaju zdravlje. Poznato je da popravljaju probavu, smanjuju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.

Ali to nisu jedini razlozi zbog kojih bi ovo sjeme trebalo uvrstiti u ishranu.

Za početak, 10 grama ili jedna kašičica lanenog semena sadrži otprilike 55 kalorija. Tu je i sedam odsto vode, dva grama proteina,  tri grama ugljenih hidrata, veoma malo šećera, oko tri grama  vlakana i oko četiri grama masnoća.

Ove sitne smeđe sjemenke sadrže sve esencijalne aminokiseline, osim lizina, kao i omega-3 i omega-6 masne kiseline i brojne druge važne minerale i jedinjenja poput tiamina, zatim  bakar, magnezijum i fosfor.

Doprinose gubitku kilograma

Orašasti plodovi i sjemenke zauzimaju važno mesto u planu ishrane za mršavljenje. Laneno sjeme je puno vlakana koja mogu da suzbiju glad, žudnju i spriječe vas da se prepustite nezdravim grickalicama.

Smanjuju nivo holesterola u krvi

Nedavno sprovedena studija pokazala je da svakodnevna konzumacija sjemenki lana može da pomogne u snižavanju holesterola za šest do 11 odsto. Sjemenke se mogu kombinovati i sa lijekovima za snižavanje holesterola.

Dobre su za zdravlje srca

Zbog udjela omega-3 masnih kiselina, sjemenke lana pomažu u održavanju dobrog zdravlja srca. Zdrave masnoće u osnovi smanjuju upalna stanja u arterijama, koja mogu da dovedu do različitih srčanih problema kao što su moždani i srčani udar, kao i do srčanog zastoja.

Prirodno smanjuju krvni pritisak

Prema studiji objavljenoj u stručnom časopisu „Journal of Nutrition“, krvni pritisak učesnika koji su svakodnevno jeli sjeme lana više od 12 nedelja bio je pod kontrolom. Ovo seme takođe je bogato kalijumom, hranjivom supstancom koja može da pomogne u ublažavanju napetosti u zidovima  krvnih sudova, što pomaže daljnjem snižavanju krvnog pritiska.

Pomažu u kontroli dijabetesa

Prema nekim preliminarnim istraživanjima, unos lignana, jedinjenja koji se nalazi u sjemenkama lana, može da poboljša nivo šećera u krvi

Vitaminski i drugi napitci koji će nas “podignuti“ i olakšati nam simptome bolesti, dobra hidracija, dovoljno odmora i izbjegavanje prehlađivanja najučinkovitija su formula za ozdravljenje. Tu su, dakako, i dobro znani i svevremenski boosteri imuniteta. Iskoristite njihovu snagu i u zimskim danima…

1. Bjeli luk

Bjeli luk je definitivno najbolji podizač imuniteta. On je prirodni antibiotik, a sadrži snažna antivirusna i antifungalna svojstva koja pomažu tijelu da se bori i protiv infekcija. Redovna konzumacija bijelog luka pomaže tijelu u borbi protiv infekcija i upalnih bolesti kao što su obična prehlada, ali i reumatoidni artritis, upalna bolest crijeva i multipla skleroza. Osim toga, može pomoći u smanjenju krvnog pritiska i nivoa holesterola. Preporučuje se konzumiranje jednog do dva češnja bijelog luka dnevno.

2. Med

Utvrđeno je da dnevna konzumacija meda jača imunološki sastav. Njegova antioksidativna, antimikrobna i antibakterijska svojstva pomažu u borbi protiv infekcija od virusa, bakterija i gljivica. Med takođe može poboljšati vaš probavni sastav, liječiti refluks kiseline, ublažiti upalu grla, liječiti kašalj, poboljšati kontrolu šećera u krvi i osetljivost na insulin, te brzo izlečiti rane i ožiljke. Započnite svaki dan s jednom čajnom kašikom meda i čašom mlake vode da biste uživali u brojnim zdravstvenim prednostima. Ipak, svakako treba zapamtiti da deci mlađoj od jedne godine nije preporučljivo davati med.

3. Đumbir

Osim što je snažan antioksidans, đumbir ima antimikrobna, antiseptička, antibiotska i protivupalna svojstva. Ova biljka, osim što je izvrsna u prevenciji prehlade i gripe, pomaže u uklanjanju problema s disanjem, ublažava bolove u grlu kad se bolest pojavi, ali i pomaže kod problema sa želucem te smanjuje visoki holesterol. Svakodnevno pijte jednu do dvije šoljice čaja od đumbira.

4. Zeleni čaj

Flavonoidi iz zelenog čaja pomažu u borbi protiv bakterija i sprečavaju razmnožavanje virusa. Takođe, zeleni čaj ima mnogo moćnih antioksidanata koji pomažu u zaštiti od virusa, bakterija i drugih mikroorganizama koji mogu uzrokovati zdravstvene probleme. Redovita konzumacija zelenog čaja takođe će pomoći u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara, parodontne bolesti i osteoporoze. Uživajte u umirujućoj šoljici zelenog čaja nekoliko puta dnevno. Nemojte dodavati mlijeko jer će čaj učiniti manje učinkovitim za tu svrhu.

5. Jogurt

Kako biste poboljšali svoj imunitet, uključite jogurt s aktivnim kulturama u svoju ishranu. Sojevi “dobrih” bakterija kao što je Bifidobacterium lactis u jogurtu povećavaju aktivnost stanica imuniteta kako bi uništili viruse i “loše” bakterije. Te prijateljske bakterije takođe pomažu tijelu da apsorbira mnoge esencijalne hranjive materije. Konzumacija jogurta na dnevnoj bazi može smanjiti učestalost crijevnih infekcija, boriti se protiv različitih vrsta virusnih infekcija, poboljšati probavu, smanjiti dužinu obične prehlade. Za maksimalnu korist preporučuje se konzumacija jogurta sa “živom i aktivnom kulturom”.

6. Pomorandža

Pomorandže su bogate vitaminom C, snažnim antioksidantom koji podstiču vaš imunološki sastav, odnosno proizvodnju bijelih krvnih stanica koje su ključne u borbi protiv infekcija. Takođe su i dobar izvor vitamina A, vitamina B9 ili folata i bakra koji su važni za imunološke funkcije, pomažu u snižavanju nivoa holesterola i krvnog pritiska. Popijte čašu svežeg soka od pomorandže ujutru i jednu čašu kasnije tokom dana.

7. Batat

Slatki krompir takođe je izvrsna hrana za jačanje imuniteta. Pun je antioksidansa beta-karotena koji štiti od oštećenja slobodnih radikala i poboljšava funkciju imunosnih stanica. Osim toga, batat ima veliku količinu vitamina A koji je potreban za normalno funkcionisanje imunološkog sastava te pomaže da se razvije otpornost na infekcije. Slatki krompir takođe reguliše nivo šećera u krvi i smanjuje otpornost na insulin; suzbija upalne probleme kao što su astma, artritis i giht te ublažava zatvor. Jedite pola šoljice kuvanog slatkog krompira dnevno kako biste poboljšali obrambene snage organizma i ostali zdravi.

8. Pileća supa

Tanjir domaće pileće supe može osnažiti imunitet i povećati šanse da brže prebolite virusnu infekciju. Pileća supa osigurava snažnu dozu proteina, važne hranljive materije za održavanje imuniteta. Osim toga, sadrži vitamine B, kalcijum, magnezijum i cink, koji takođe osnažuju tijelo. Pileća supa isto tako hidrira, pa na taj način ubrzava proces ozdravljenja. Kajenski biber ima visok udeo beta-karotena ili pro-vitamina A, koji je neophodan za zdrav imuni sastav.

9. Kajenski biber

Pomaže pri izbacivanju toksina, stimuliše probavu i smanjuje simptome prehlade i drugih infekcija. Ublažava bolove, ubrzava cirkulaciju, dobar je za zdravlje srca, regulaciju šećera u krvi, smanjenje glavobolje… U kombinaciji s pilećom supom biće izvrstan za imunitet.

10. Pečurke

Pečurke imaju visok sadržaj antioksidanata i bogate su esencijalnim mineralima selena i bakra koji su važni za imunitet. One takođe hrane i štite srce i jetru, smanjuju rizik od visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Kako biste pojačali svoj imunitet, odlučite se za šitake, reiši ili maitake pečurke.