Vitaminski i drugi napitci koji će nas “podignuti“ i olakšati nam simptome bolesti, dobra hidracija, dovoljno odmora i izbjegavanje prehlađivanja najučinkovitija su formula za ozdravljenje. Tu su, dakako, i dobro znani i svevremenski boosteri imuniteta. Iskoristite njihovu snagu i u zimskim danima…

1. Bjeli luk

Bjeli luk je definitivno najbolji podizač imuniteta. On je prirodni antibiotik, a sadrži snažna antivirusna i antifungalna svojstva koja pomažu tijelu da se bori i protiv infekcija. Redovna konzumacija bijelog luka pomaže tijelu u borbi protiv infekcija i upalnih bolesti kao što su obična prehlada, ali i reumatoidni artritis, upalna bolest crijeva i multipla skleroza. Osim toga, može pomoći u smanjenju krvnog pritiska i nivoa holesterola. Preporučuje se konzumiranje jednog do dva češnja bijelog luka dnevno.

2. Med

Utvrđeno je da dnevna konzumacija meda jača imunološki sastav. Njegova antioksidativna, antimikrobna i antibakterijska svojstva pomažu u borbi protiv infekcija od virusa, bakterija i gljivica. Med takođe može poboljšati vaš probavni sastav, liječiti refluks kiseline, ublažiti upalu grla, liječiti kašalj, poboljšati kontrolu šećera u krvi i osetljivost na insulin, te brzo izlečiti rane i ožiljke. Započnite svaki dan s jednom čajnom kašikom meda i čašom mlake vode da biste uživali u brojnim zdravstvenim prednostima. Ipak, svakako treba zapamtiti da deci mlađoj od jedne godine nije preporučljivo davati med.

3. Đumbir

Osim što je snažan antioksidans, đumbir ima antimikrobna, antiseptička, antibiotska i protivupalna svojstva. Ova biljka, osim što je izvrsna u prevenciji prehlade i gripe, pomaže u uklanjanju problema s disanjem, ublažava bolove u grlu kad se bolest pojavi, ali i pomaže kod problema sa želucem te smanjuje visoki holesterol. Svakodnevno pijte jednu do dvije šoljice čaja od đumbira.

4. Zeleni čaj

Flavonoidi iz zelenog čaja pomažu u borbi protiv bakterija i sprečavaju razmnožavanje virusa. Takođe, zeleni čaj ima mnogo moćnih antioksidanata koji pomažu u zaštiti od virusa, bakterija i drugih mikroorganizama koji mogu uzrokovati zdravstvene probleme. Redovita konzumacija zelenog čaja takođe će pomoći u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara, parodontne bolesti i osteoporoze. Uživajte u umirujućoj šoljici zelenog čaja nekoliko puta dnevno. Nemojte dodavati mlijeko jer će čaj učiniti manje učinkovitim za tu svrhu.

5. Jogurt

Kako biste poboljšali svoj imunitet, uključite jogurt s aktivnim kulturama u svoju ishranu. Sojevi “dobrih” bakterija kao što je Bifidobacterium lactis u jogurtu povećavaju aktivnost stanica imuniteta kako bi uništili viruse i “loše” bakterije. Te prijateljske bakterije takođe pomažu tijelu da apsorbira mnoge esencijalne hranjive materije. Konzumacija jogurta na dnevnoj bazi može smanjiti učestalost crijevnih infekcija, boriti se protiv različitih vrsta virusnih infekcija, poboljšati probavu, smanjiti dužinu obične prehlade. Za maksimalnu korist preporučuje se konzumacija jogurta sa “živom i aktivnom kulturom”.

6. Pomorandža

Pomorandže su bogate vitaminom C, snažnim antioksidantom koji podstiču vaš imunološki sastav, odnosno proizvodnju bijelih krvnih stanica koje su ključne u borbi protiv infekcija. Takođe su i dobar izvor vitamina A, vitamina B9 ili folata i bakra koji su važni za imunološke funkcije, pomažu u snižavanju nivoa holesterola i krvnog pritiska. Popijte čašu svežeg soka od pomorandže ujutru i jednu čašu kasnije tokom dana.

7. Batat

Slatki krompir takođe je izvrsna hrana za jačanje imuniteta. Pun je antioksidansa beta-karotena koji štiti od oštećenja slobodnih radikala i poboljšava funkciju imunosnih stanica. Osim toga, batat ima veliku količinu vitamina A koji je potreban za normalno funkcionisanje imunološkog sastava te pomaže da se razvije otpornost na infekcije. Slatki krompir takođe reguliše nivo šećera u krvi i smanjuje otpornost na insulin; suzbija upalne probleme kao što su astma, artritis i giht te ublažava zatvor. Jedite pola šoljice kuvanog slatkog krompira dnevno kako biste poboljšali obrambene snage organizma i ostali zdravi.

8. Pileća supa

Tanjir domaće pileće supe može osnažiti imunitet i povećati šanse da brže prebolite virusnu infekciju. Pileća supa osigurava snažnu dozu proteina, važne hranljive materije za održavanje imuniteta. Osim toga, sadrži vitamine B, kalcijum, magnezijum i cink, koji takođe osnažuju tijelo. Pileća supa isto tako hidrira, pa na taj način ubrzava proces ozdravljenja. Kajenski biber ima visok udeo beta-karotena ili pro-vitamina A, koji je neophodan za zdrav imuni sastav.

9. Kajenski biber

Pomaže pri izbacivanju toksina, stimuliše probavu i smanjuje simptome prehlade i drugih infekcija. Ublažava bolove, ubrzava cirkulaciju, dobar je za zdravlje srca, regulaciju šećera u krvi, smanjenje glavobolje… U kombinaciji s pilećom supom biće izvrstan za imunitet.

10. Pečurke

Pečurke imaju visok sadržaj antioksidanata i bogate su esencijalnim mineralima selena i bakra koji su važni za imunitet. One takođe hrane i štite srce i jetru, smanjuju rizik od visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Kako biste pojačali svoj imunitet, odlučite se za šitake, reiši ili maitake pečurke.

Poslastice pune šećera prosto mame, ali s obzirom na to da je fizička aktivnost tokom puta svedena na minimum, nema potrebe da unosite hiperenergetske namirnice poput slatkiša, grickalica i gaziranih sokova. Umjesto njih u nastavku saznajte šta će vam olakšati put.

Čim autobus krene iz stanice, začuje se pisak lokomotive, sjednete na suvozačevo mesto ili vam stjuardesa poželi prijatan let, po navici otvarate kesicu sa grickalicama koje su bogate kalorijama, a siromašne nutritivnim vrijednostima. Iako slatkiši i slaniši tog tipa prosto mame, takve namirnice često prouzrokuju brojne zdravstvene tegobe pa put do konačne destinacije može vrlo lako da vam presjedne.

Birajte lagane namirnice

Prije polaska na put ne izbjegavajte da jedete jer se može desiti da vam šećer padne, što dovodi do osećaja mučnine. Da ne biste upali u zamku hiperenergetskih namirnica, nutricionisti savjetuju da se preorijentišete na namirnice koje obezbeđuju sve potrebne nutrijente, koje pritom nisu teške za želudac i ne dovode do pospanosti i umora, što je posebno važno za vozače.

Dijetalna vlakna i svarljivi proteini

Ako riješite da sami pripremite hranu za put, preporuka nutricionista je da to budu namirnice s lako svarljivim proteinima i dijetalnim vlaknima. Umjesto sendviča prepunih majoneza i pavlake, na putovanje ponesite veću količinu voća, prije svega jabuke, pomorandže, kruške i bobičasto voće. Ukoliko prolazite kroz više zemalja, kvalitet vode može biti diskutabilan, pa zato neka vaš izbor budu voćke koje se ne peru, poput grejpfruta i pomorandži. Takođe, vodu sa česme izbegavajte jer je opasnost od dijareje velika.

Badem kao idealna užina

Ukoliko što prije želite da stignete naželjenu destinaciju, verovatno ćete izbegavati pravljenje većih pauza. Tada će vam kao idealna užina najbolje poslužiti jezgrasto voće kao što su badem, lješnik i brazilski orah, jer oni obezbjeđuju dovoljno masnoća koje će vam pomoći da lakše podnesete dug put.

Česti i mali gutljaji

Iako je potrošnja energije dok putujete manja nego obično, gubitak tečnosti je česta pojava i može da uzrokuje brojne tegobe. Da ne bi došlo do dehidracije, uzimajte tečnost često i pomalo, a najpreporučljiviji su voda i nezaslađeni razrijeđeni sokovi. Iako mnogi tokom puta, a naročito ako su za volanom, posežu za kafom kako bi odagnali umor, zbog alkaloida koji imaju neurostimulativno dejstvo preporučljiviji su zeleni i crni čaj u umjerenim količinama. Ukoliko putujete avionom, izbjegavajte neograničeno konzumiranje kafe i alkohola, jer oni pored dehidratacije mogu da izazovu i glavobolju.

Zdrav sendvič

Preporuka nutricionista je da za put pripremite sendvič od integralne kifle koja je premazana puterom, a preko naređate tanke šnite pilećih prsa, kolutove kuvanih jaja i paradajza, kao i listove zelene salate. Takođe, savjetuju da izbegavate margarin, majonez i kečap.

Sa nekim ostacima hrane treba biti posebno oprezan jer vam mogu naškoditi.

Pečeno crveno meso

Pečenu svinjetinu, teletinu ili jagnjetinu mnogi obožavaju da jedu sveže ispečenu, ali i hladnu i tako bi trebalo i da ostane. Naime, pečeno crveno meso nikako ne bi smeli ponovno peći ni kuvati, jer tokom termičke obrade ono menja strukturu koja nikako ne paše našem tijelu.

Tokom dvostruke pripreme mesa mjenja se sastav proteina koji organizam ne može ili vrlo teško probavlja i zbog toga može da postane toksično i da izazove probavne tegobe.

Živina

Pileće ili ćureće meso jedna je od namirnica koju najčešće jedemo. Iako vrlo često uživamo u ostacima pečenog ili kuvaog živinskog mesa od ručka, ovakvo meso trebalo bi da jedemo isključivo hladno, bez ikakve dodatne pripreme, čak i ako se ono nalazi na pizzi ili u sendviču.

Reč je o hemijskim reakcijama koje se događaju u mesu ako se ono priprema dva puta. “Reciklirani” ručak tako može da izazove brojne želudačne i crevne tegobe.

Supa

Supa je mnogima pravo osveženje i nezaobilazni deo porodičnog ručka i/ili večere. Iako ovu ukusnu tečnost naše telo obožava, dobro pazite ako planirate da je spremite za kasnije i poslužite drugi ili treći dan jer ona može da izazve brojne zdravstvene tegobe.

Naime, već spomenuto meso iz supe ne smete podgrevati zajedno s supom, a to važi i za povrće iz supe, posebno celer. Dakle, ako planirate da spremate supu i sledeći dan, procijedite je da ostane bistra i odložite u frižider, a ako želite da je poslužite neki drugi dan, sipajte je u plastičnu posudu i stavite u zamrzivač.