Tokom ljeta posebno je važno biti hidriran sve vrijeme. Ako niste ljubitelj vode i nedostaje vam ukus, evo kako možete da udovoljite sebi, a istovremeno obradujete svoju kožu. Posle ovih napitaka imaćete mnogo energije, a vaša koža izgledaće mnogo bolje!

Detoks napitak od limuna

Sastojci ovog soka pomažu u čišćenju organizma i probavi, izbacuju toksine i osvježavaju. Vitamin C, osim toga, pomaže koži da duže izgleda mlado.

Napravite ovaj napitak tako što ćete pomješati:

• Šolju vrele vode
• 3-4 kockice đumbirovog korijena
• Pola limuna
• Malo ljute papričice

Smuti pun antioksidanata

Antioksidanti su neophodni za zdrav imuni sistem, ali i za zaštitu kože, jer pomažu u sprečavanju i liječenju oštećenja na njoj. Da biste se opskrbili antioksidantima, konzumirajte bobičasto voće – na primer, u obliku ovog napitka, za koji vam je potrebno:

• 2 šolje izblendanog bobičastog voća
• 1 šolja nezaslađenog soka od nara
• 1 šolja vode

Zeleni sok

Unoseći zeleno povrće, obezbijedićete koži neophodne vitamine kao što su vitamini A, C, K, kao i andioksidanti. Kelj je takođe bogat i beta-karotenom, koji koži daje sjaj. Ako pazite na ishranu, svidjeće vam se to što jedna porcija ovog moćnog napitka sadrži manje od 100 kalorija! Izblendajte:

• 2 šolje spanaća
• 1 šolju kelja
• 1 krastavac
• 2 struka celera

Voda s ukusom

Najjednostavniji način da se hidrirate jeste da pijete vodu. Dodajući voće u nju dobićete i ukus po svojoj želji. Kako vaša koža treba da ostane hidrirana tokom cijelog dana da biste izbjegli suvoću i oštećenja, napravite cijeli bokal ove vode s voćem i biljem. Trebaće vam:

• Sviježe voće po izboru, npr. bobičasto voće, lubenica, dinja, limun
• Voda
• Začinsko bilje (nije neophodno)

Ledeni zeleni čaj s mentom i limetom

Zeleni čaj već je poznat kao čudotvorni napitak zbog svojih antioksidanata koji se bore protiv starenja kože. Osvježite zeleni čaj tako što ćete ga rashladiti i napraviti od njega ovaj napitak. Za jedan bokal, treba vam:

• 8 čaša vode
• 8 kesica zelenog čaja
• 1 veza sviježe mente
• 1 šolja šećera
• Pola šolje soka od limete

Varikina ili izbjeljivač koristi se za ručno i mašinsko izbjeljivanje veša, ali i pri čišćenju kuće – naročito za WC šolje, pločice, sanitarije. Ova tečnost je korisna i za dezinfekciju površina u kući.

Ova tečnost je rastvor natrijum hipohlorita, jačine 4 do 5 odsto, sadrži 40 g aktivnog hlora po litru tečnosti.

Za ručno pranje, koristi se 100ml varikine u 10l vode. Ne treba je mješati sa deterdžentom. Rublje treba oprati, pa ostaviti da stoji u ovom rastvoru desetak minuta, a na kraju temeljno isprati.

Vodite računa o činjenici da će izbjeljivač uništiti boje. Veš u boji možete samo vrlo kratko i vrlo oprezno potopiti u rastvor varikine.

Varikina se može koristiti i za mašinsko pranje, tako što se oko 50 ml sipa u pregradu za predpranje, a deterdžent koristite uobičajeno.

Za otklanjanje mrlja, nikada nemojte sipati varikinu direktno na veš. Napravite jači rastvor – oko 50 ml na litar vode – pa u njega potopite rublje i ostavite da stoji pet minuta. Potom operite na uobičajen način.

Za pranje sanitarija, rastvorite 200 ml u 5 litara vode, oprati površine a zatim isprati.

Ostaviti da stoji najmanje desetak minuta, a zatim isprati.

Ako su površine prekrivene keramičkim pločicama, izbjeljivač nije potrebno ispirati.

Imajte na umu da dezinfekcija nije isto što i sterilizacija.
Sterilne površine su one sa kojih su svi mikrobi uklonjeni (uništeni), a dezinfekcija ih uklanja u toj meri da postanu bezopasni po ljudsko zdravlje u normalnoj upotrebi.

Tako se, recimo, metalni pribor za jelo može samo dezinfikovati (na primer, kratkotrajnim izlaganjem visokoj temperaturi), dok hiruški instrumenti moraju biti potpuno sterilni.

Donosimo vam načine kako možete med koristiti u službi ljepote lica, tijela i kose.

Lice

Borba protiv akni: Malu količinu meda nanesite na akne i mrlje i ostavite 15 do 20 minuta, a potom isperite. Ostavite med da riješava bakterije koje uzrokuju akne, a istovremeno će hidrirati kožu.

Protiv podočnjaka: Kašičica meda će suzbiti izbijanje podočnjaka i olakšati oticanje ispod očiju. Pomješajte jednake količine meda i bademovog ulja, nanesite prije spavanja, a ujutro isperite.

Izgladite bore: Pomješajte kašiku meda sa polovinom zrelog avokada. Nanesite ravnomjerno po cijelom licu i isperite nakon 15 minuta. Ova kombinacija hidrira kožu i pomaže u riješavanju bora.

Tijelo

Za ljepšu kožu oko noktiju: Nije problem samo neugodne popucale kožice nego i činjenica da se tu skupljaju gljivice i bakterije. Nanesite kašiku meda 2 do 3 puta nedeljno kako bi se koža u potpunosti obnovila.

Smanjite posjekotine: Ublažite iritaciju kože uzrokovanu nezgodom prilikom brijanja. Premažite ranicu sirovim medom tokom i nakon brijanja. Ostavite tako 10 do 15 minuta, a zatim isperite.

Razmazite svoju kožu: Jeste li znali da postoji teorija kako se Kleopatra redovno kupala u medu i mleku kako bi postigla besprekoran ten? Pokušajte s vlastitom medenom kupkom – jednostavno otopite 2 do 3 kašike meda u šoljici tople vode. Tada to ulijte u toplu kupku, odmarajte se i opustite. Izlaći ćete kao kraljica!

Kosa

Dodajte sjaj: Pomješajte 1/2 sirovoga meda i 1/4 šoljice maslinovog ili kokosovog ulja. Nanesite na kosu od korijena do vrhova, ostavite 20 minuta pa isperite. Ponovite to jednom nedeljno kako bi sjaj bio postojan.

Omekšajte kosu: Oživite suvu i rijetku kosu temeljitim miješanjem 1 kašike meda sa vašim šamponom. Isperite kao i inače, razlika koju ćete primjetiti biće mekana i glatka kosa!

Ublažite svrab na vlasištu: Zahvaljujući svojim antigljivičnim svojstvima, med pomaže pri ublažavanju nametnika koji začepljuju folikule kose što dovodi do peruti koja svrbi. Rastopite kašiku meda u vodi i umasirajte u kosu. Radite to tako barem 5 minuta i isperite toplom vodom nakon 2 sata. Ponavljajte svaki drugi dan dok perut ne nestane.

Poznati britanski frizer Ozi Rizo, otkrio je recept za jednostavan i jeftin domaći šampon koji će preporoditi vašu kosu. On tvrdi da je redovnom upotrebom ovog šampona moguće rešiti se viška masnoće, ali i obnoviti vlasi i vratiti kosi sjaj.

“Soda bikarbona čisti kosu tako što zaštitni sebum pretvara u sapunicu, uklanja bilo kakve ostatke proizvode na dlaci i ’detoksikuje’ kožu glave i kosu. Ovaj sastojak će ukloniti višak ulja i prljavštinu sa kose, zahvaljujući abrazivnoj teksturi djeluje kao piling na kožu glave, vraća mekoću i sjaj kose i eliminiše neprijatan miris”, tvrdi frizer.

Za pripremu će vam biti potrebno:

• Kesica sode bikarbone
• Voda
• Prazna bočica šampona
• Jabukovo sirće
• Esencijalno ulje

Priprema:

Pomješajte kašiku sode bikarbone sa čašom vode i po želji dodajte neko esencijalno ulje.

Šampon nanesite na kosu, utrljajte u tjeme i ostavite nekoliko minuta da djeluje. Nakon toga isperite.

Pranje kose završite tako što ćete kosu isprati mješavinom vode i jabukovog sirćeta u odnosu 4:1 jer ćete tako vratiti balans pH vrednosti i kosa će dobiti sjaj.

Frizer napominje da ovaj šampon nije pogodan za osobe sa osetljivim tjemenom ili previše suvom kosom.

Odnos prema hrani učimo od rođenja, ipak kada dođe do gojaznosti uz stručnu pomoć trebalo bi potražiti prave uzroke, a potom se suočiti sa problemom.

Koji su osnovni uzroci gojaznosti, prije svega psihološki?

Prije razmatranja potencijalnih psiholoških uzročnika gojaznosti, potrebno je utvrditi postoje li zdravstvene tegobe koje su tome doprinijele.

Bitan faktor koji takođe treba razmotriti je koliko je dugo neko gojazan.

Ukoliko je to kratkoročan problem, treba ispitati da li je u tom vremenskom periodu bilo određenih stresnih događaja ili značajnijih životnih promena što onda može biti reakcija na taj događaj.

Kod dugoročnih problema kroz psihoterapijski rad ispituje se da li je bilo određenih značajnijih stresnih životnih događaja, trauma ili drugih problema vezanih za lični razvoj ili porodičnu dinamiku.

Odnos prema hrani se stiče od samog rođenja i zavisiće od toga kako su se - prvo majka, a kasnije i oba roditelja - postavljali prema hrani i kakvi su se rituali, povezani s hranom, praktikovali u primarnoj porodici.

Ako postoje određeni nesvjesni obrasci koji su se u tom periodu formirali poželjno bi bilo osvestiti ih tokom psihoterapijskog rada da bi se samim tim i odnos prema hrani promjenio.

Poželjno bi bilo napraviti razliku između emocionalne i fizičke gladi.

Emocionalna glad je kompulsivna i javlja se naglo i zahteva što brže zadovoljenje, potrebu da se što pre nešto pojede i to obično nešto sasvim određeno, jer bilo šta drugo neće zadovoljiti "glad", i u tim situacijama se često poseže za slatkišima što dovodi do kratkotrajnog osećanja olakšanja i zadovoljstva.

Fizička glad nastaje postepeno i javlja se obično u vrijeme koje se praktikuje za obroke, javlja se osećaj praznine u želucu i može se zadovoljiti bilo kojim izborom namirnica.

Problem nastaje kada se formira navika da se na stres i negativne emocije reaguje uzimanjem hrane što dugoročno može negativno uticati na zdravlje između ostalog i na povećanje tjelesne težine.

Na koji način gojaznost utiče na psihološko biće osobe?

Mediji nas svakodnevno izlažu slikama savršeno oblikovanih tijela što kod gojaznih osoba može izazvati osećanje neadekvatnosti, nedovoljne privlačnosti kao i stida.

Konstantni pokušaji i neuspjesi da smršaju mogu povećati osećanje frustracije i nekompetentnosti kod gojaznih osoba tako da svaki neuspjeh u uspostavljanju samokontrole pojačava osjećanje nemoći što vremenom može dovesti i do određenih ozbiljnijih psiholoških problema kao što su anksioznost i depresija.

Gojazni pojedinci mogu biti izloženi jačoj stigmatizaciji i diskriminaciji u odnosu na ostale stigmatizovane grupe zato što se često krive za svoju situaciju.

Informisanje ljudi o uzrocima gojaznosti može doprinijeti smanjenju stigme koja se vezuje za problem gojaznosti.

Svakako, trebalo bi napraviti razliku između stvarne gojaznosti potvrđene od strane stručnjaka prema zvaničnim parametrima i subjektivnog osećaja gojaznosti iako ne postoje objektivni pokazatelji.

U drugom slučaju bi osoba, zbog iskrivljene slike koju ima o sebi, mogla početi da se izgladnjuje što bi moglo dovesti do razvoja ozbiljnijih zdravstvenih problema i poremećaja u ishrani.

U tim situacijama poželjno bi bilo tragati za psihološkim uzročnicima koji su u osnovi nečijeg nezadovoljstva sobom.

Šta je sve potrebno da bi neko odlučio i uspješno doveo svoju prekomernu težinu na zdravu?

Određen način života i navike u ishrani koje se tokom dužeg vremenskog perioda praktikuju mogu, između ostalih faktora, doprinijeti nakupljanju viška kilograma, tako da će za promjenu načina života i korigovanje već postojećih navika trebati vremena i strpljenja.

Jedan od osnovnih principa pravilne ishrane je uobročenost.

Obroke bi trebalo imati svaki dan u približno isto vreme.

Brz tempo života i nedostatak vremena dovodi do toga da ljudi često tokom dana preskaču obroke pa onda to nadoknađuju u večernjim satima, kada završe sa obavezama, i ako to pređe u naviku vremenom može doći do poremećaja metabolizma što može prouzrokovati i povećanje telesne težine.

Tokom psihoterapijskog rada bitnije je fokusirati se na psihološke uzročnike koji leže u osnovi prejedanja nego na sam cilj gubitka težine.

Ako se psihološki uzročnici ne otklone osoba može lako povratiti staru kilažu i nakon mršavljenja.

Šta se mijenja u životu gojazne osobe kada smrša?

Formiranje zdravih navika doprinosi osećanju opšteg blagostanja i boljem kvalitetu života.

Smanjuje se rizik od različitih bolesti i dolazi do poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja.

Povećava se produktivnost i više energije je na raspolaganju za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Povećava se samopouzdanje i osećaj zadovoljstva zbog ostvarenog uspjeha.

Otklanjanje psiholoških uzročnika gojaznosti proizvešće pozitivne promene i u drugim aspektima života osobe.

Da li je tačno i šta znači ne tako rijetko izgovorena rečenica da je gojaznost “bolest siromašnih”?

Nema objektivnih pokazatelja za tačnost floskule da je gojaznost bolest siromašnih jer veći je procenat gojaznih osoba u tzv. bogatim društvima.

Moglo bi se odnositi na činjenicu da hrana koja u sebi ne sadrži dovoljnu količinu hranjivih materija je ujedno i jeftinija, pa samim tim i dostupnija, takođe sadrži veliku količinu praznih kalorija koje značajno utiču na povećane tjelesne težine.

Ljudi se odriču mesa iz različitih razloga. Neki to čine iz etičkih razloga ili drugih ličnih uvjerenja, dok neki to moraju da urade iz zdravstvenih razloga.

Bez obzira na razlog odbijanja mesa, veoma je važno osigurati da imate dovoljno proteina u svojoj ishrani. Možete ih pronaći u alternativama mesu, a mi ovoga puta otkrivamo koje su najpopularnije.

Tofu

Tofu je zamjena za meso i po svojoj konzistenciji sličan je siru. Dobar je izvor proteina i kalcijuma i sadrži sve esencijalne aminokiseline koje su potrebne čoveku. Tofu je takođe svestran i ima vrlo blag ukus, tako da s njim možete da kuvate gotovo sve, jer će poprimiti ukus onoga s čime ste ga kuvali. Neki ga koriste umjesto jaja ili ga dodaju u vruća jela poput supa i čorbi.

Tempeh

Tempeh je tradicionalna indonežanska zamjena za meso na bazi soje. Tempeh ima nekoliko ključnih razlika od tofua. Proizvođači prave tempeh od cijele soje, a ne od sojinog mlijeka i koriste postupak fermentacije. Tempeh ima suvu teksturu, a neki proizvodi od tempeha sadrže mešavinu pasulja ili žitarica. Budući da sadrži pasulj, tempeh nadmašuje tofu u vlaknima i proteinima, a odličan je izvor vitamina B6 i magnezijuma. Takođe sadrži prebiotike i probiotike pogodne za crijeva koji potiču iz procesa fermentacije. Tempeh možda nema istu svestranost kao tofu, jer je njegov ukus jači. Tempeh je takođe pogodan za upotrebu kao zamjena za meso sa roštilja.

Seitan

Seitan je napravljen od pšeničnog glutena. Tokom proizvodnog procesa skrob se uklanja iz pšenice, obično ispiranjem vodom. Ovim postupkom dobija se namirnica sa visokim sadržajem proteina teksture slične piletini. Seitan ili tzv. “pšenično meso” nije bezbedan za ljude sa intolerancijom na gluten. Neki seitanski proizvodi sadrže druge sastojke, poput mahunarki ili začina. Seitan je bogat proteinima, riboflavinom, niacinom i vitaminom B-6.

Biljna hrana bogata proteinima

Neke integralne namirnice, poput pasulja, sočiva, leblebija i pečurki, sadrže proteine ili su mesnate teksture i mogu dobro da zamjene meso. Međutim, samo nekoliko biljnih namirnica sadrži sve esencijalne aminokiseline – uključujući heljdu, kinou i soju.

Oba dijela jajeta imaju specifične benefite, ali nutritivno gledano jedno je ipak bogatije!

Mnogi doktori i nutricionisti preporučuju jaja za doručak zbog visokog sadržaja zdravih masnoća, vitamina i proteina. Laka za pripremu, a uz raznovrsne mogućnosti mi ih često i konzumiramo svjesni njihovih zdravstvenih efekata na naš organizam. Ali jedno pitanje se stalno nameće – šta je zdravije, i da li žumance treba odbaciti ili ga jesti odvojeno od bjelanca.

Žumance sadrži više masti, kalorija i holesterola nego što ih ima bjelance. U jednom velikom jajetu ima oko četiri grama proteina. Više od pola sadržaja proteina je u bjelancetu – ona su cjeloviti proteini jer sadrže devet aminokiselina.

Između bjelanaca i žumanaca postoji velika razlika u kalorijskoj vrednosti. Tako bjelanca imaju samo 17 kalorija, dok ih u žumancima ima 55, piše Healthline. Takođe, bjelance gotovo da nema masnoća, a kod ljudi koji jedu hranu bogatu proteinima sa smanjenim udjelom kalorija, bjelanca su često na jelovniku.

Žumance sadrži esencijalne nutrijente i vitamine iz jajeta, kao i karotenoide topive u mastima koji štite vid i oči od stvaranja katarakta i drugih tegoba.

Na kraju vidimo da oba dijela jajeta imaju specifične benefite, ali nutritivno gledano žumance je bogatije od bjelanceta. Ipak, treba ga konzumirati umjereno jer sadrži visoki nivo holesterola.

Gotovo da ne postoji osoba koja ne voli jagode i uopšteno crveno voće. Ali kako da prepoznamo one prave, domaće, danas kada su omiljene crvene voćkice uglavnom potpuno bezukusne i djeluju kao da su od plastike?

Prije svega je važno da znate da veliki dio jagoda koje nalazimo na prodajnim mjestima se zapravo uvoze iz Turske, Španije, pa čak i Amerike.

Domaća slatka jagoda ima veoma intenzivan miris, pa dok prolazimo pijačnim redovima osećamo njen jak prepoznatljiv miris – to su najčešće jagode koje su veoma slatke i prave one domaće. Trudite se da izbjegavate ono voće koje je veoma tvrdo, koje se sija i uglavnom je istog oblika i veličine na policama.

Domaće jagode nisu istog ukusa sa svih strana, a to je zbog toga što sunčevi zraci ne padaju ravnomerno na voće, pored toga one nikada nisu istog oblika i veličine.

Domaće jagode brže propadaju od uvoznih, baš zato što imaju manje pesticida.

Po peteljci ćete takođe prepoznati uvoznu jagodu, koja je malo ili uopšte slatka. Na uvoznim jagodama je baš velika peteljka, savršenog oblika i tamna, dok je kod domaćih blijedo zelena jer je nedavno ubrana.

Kod domaćih jagoda je ista boja unutra i spolja, a sjemenkice su sitne i ima ih mnogo. Dok su kod uvoznih sjemenke krupnije i rijeđe. Prilikom odabira, birajte čvrste, ali ne tvrde, izbegavajte mekane. Jagode su pune vitamina C, odlični su antioksidansi i sjajna su prevencija starenju kože i organizma.

Mnogi savjetuju da se u jela ne stavljaju nikakvi gotovi začini, poput vegete i drugih mješavina, jer često sadrže velike količine vještačkih aditiva, aroma i boja.

Ipak jelo nije isto ukoliko u njega ne dodate mješavinu začina. Ipak, najzdravija i najukusnija varijanta je upravo ona koju naprvite sami u svojoj kuhinji.

Sastojci:

• 2 kg paprika
• 1 kg šargarepe
• 1/2 kg korijena peršuna
• 1/2 kg crnog luka
• 1 koren celera srednje veličine
• 1 veći korijen paškanata
• 750 g soli
• 750 g ulja

Priprema:
Povrće operite i očistite. U blenderu sameljite, možete da koristite i lišće koje je bilo na korijenu peršuna. U samljevenu smjesu dodajte so i ulje, pa sve dobro promješajte. Od ove smjese dobije se 5 tegli začina. Odložite na hladno do upotrebe. Nema potrebe da dodajete nikakav konzervans, jer ga so i ulje dobro konzerviraju.

Kada ogladnite u periodu između obroka, veoma je važno čime ćete “zavarati” želudac. Naime, neke namirnice će, umjesto da vas zasite, učiniti vaš stomak još više gladnim!

Neki od njih djeluju bezopasno, čak i zdravo, ali zapravo od sledećih 5 definitivno ne postoji lošiji izbor ako želite da sačuvate liniju i zdravlje!

1. Vještački šećeri

Sa njima su sva čula zadovoljena, ali mozak nije. Ove supstance ostavljaju tijelo da vapi za hranom još više nego što je bio slučaj prije nego što ste pojeli slatkiš.

2. Sokovi

Deluje kao odlična, zdrava alternativa u odnosu na energetska i gazirana pića. Ali, kada iscijedite voćku, uzećete samo njen šećer, a vlakna ćete baciti zajedno sa korom. Šećer u krvi će skočiti, insulin će poludjeti u pokušaju da obradi toliku količinu šećera, a vi ćete ostati umorni i gladni.

3. Brza hrana

Svima nam je dobro poznato da brza hrana nema da nam ponudi ništa dobro, osim ukusa. Puna je soli, trans masti i vještačkih dodataka. So će vas nadimati, trans masti će učiniti da vaše tijelo ne prepozna kada mu je dosta hrane… A još ćete već za sat vremena ponovo “umirati” od gladi.

4. Bijeli hleb

Ugljeni hidrati u bijelom hlebu su samo pola problema. Tijelo ovu namirnicu tretira kao ogroman priliv šećera. Efekat je isti kao i kod sokova i slatkiša.

5. Čips

Budući da je poznat po svojoj hrskavosti i neodoljivo slanom ukusu, teško je reći ne jednom čipsu… Ili njih dvadeset! Slane grickalice možda ne izgledaju kao nešto loše, ali pošto su pune ugljenih hidrata i šećera, insulin se oslobađa, šećer u krvi pada, a vi opet ostajete gladni. Zbog nevjerovatne količine soli koju sadrži, vjerovatno ćete biti i veoma žedni, što tijelo često tumači kao glad, pa umjesto da uzmete čašu vode, opet ćete posegnuti za hranom.